Ponedeljak 30. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
8
Utorak 21.03.2017.
19:16
Vestionline #Commented 45 and 46 rows # #Changed code from 45-46 A
Rumunski predsednik Klaus Johanis kaže da će ta zemlja poslati 120 vojnika Ratnog vazduhoplovstva da podrže NATO prisustvo u Poljskoj.
Subota 01.04.2017.21:00
Данас је помодно тумачити Путинову политику као његов покушај поновног успостављања сфере утицаја Совјетског Савеза, ако не и самог Совјетског Савеза, и наглашавања улоге Русије као конзервативне силе која жели да преобликује Европу у свом лику, као крсташ против модерне декаденције. Алармантне изјаве Александра Дугина, поп звезде руског евроазијатизма, често се преносе у западним медијима. Све то нас наводи на погрешан закључак. Путинова политика, заправо, нема никакве везе са традиционалним руским империјализмом или експанзионизмом, нити је културолошки конзервативизам у тој мери одлучујући фактор колико тврде неки коментатори.
Subota 01.04.2017.21:00
Путин не машта о освајању Варшаве или Риге. Напротив, његова политика представља вид агресивног изолационизма. Она оличава његов гард према претњи коју за Русију представља не толико НАТО, колико глобална економска међузависност. У том смислу, политика Кремља одражава општи тренд који се може уочити у самоизолационом понашању неких глобалних актера, након неколико глобалних финансијских криза после осамдесетих година XX века. На први поглед је тачно да Путинови поступци личе на империјалну политику Русије из XIX века, али они заправо представљају део глобалног отпора неспутаној, отвореној за бизнис, али недовољно регулисаној глобализацији у XXI веку.
Subota 01.04.2017.21:01
Његов утицај на економску елиту која толико својих послова обавља у иностранству је веома ограничен. Због тога је национализација државних предузетничких класа које путују широм света постала један од Путинових важнијих циљева, нарочито после 2012. године. Директну конфронтацију са западом поводом Украјине треба тумачити у светлу стратегије која је усвојена много пре пада Виктора Јануковича. Крим и Донбас треба да скандализују запад у циљу повећања економске, политичке и културне изолације Русије од остатка света. Остављајући спекулације по страни, Путинов напор да реконсолидује власт након протеста из 2012. године, јак је индикатор да је нестабилност унутар држава, а не њихово међусобно ривалство, главни узрок данашњих међународних криза. Понашање многих утицајних светских актера, укључујући ту и САД, мање обликују њихови стратешки безбедносни интереси у ужем смислу, а више њихова потреба да управљају домаћим отпорима глобализацији.
Subota 01.04.2017.21:01
То нас, по природи ствари, доводи до питања политике западних сила. Да ли економске санкције уведене због кризе у Украјини имају смисла, ако се има у виду Путинова стратегија да превари запад да уради нешто што он није у стању да уради сам? Он на крају крајева жели да развргне све везе које су руске економске елите исплеле са остатком света у последњих четврт века. Да ли су економске санкције у том случају најефикаснији одговор? Санкције нису биле од веће користи током Хладног рата, због тога што претпоставке на којима оне почивају постоје само у економски међузависном свету. Оне данас могу свакако бити ефектне; али ако се посматрају као оружје уперено на стварање раздора међу елитом санкционисане земље, оне су гарант да ће солидарност међу елитом бити принудно заведена због рушења спона међузависног света који чини санкције тако тешким.
Subota 01.04.2017.21:02
Постоје бројни докази да руско руководство управо прижељкује такво урушавање. Средином новембра 2014. Дума је усвојила нови закон којим се криминализује прикривање офшор прихода од руских власти. Крајем септембра исте године руски Врховни савет одбране разматрао је могућност стварања самосталног руског интернета. Њен покушај да продаје нафту за рубље, као и њена егзотична идеја о повећању такси на авионске карте на међународним линијама и њиховом умањивању за домаће летове, представљају два додатна примера политике деглобализације оркестриране из Кремља и осмишљене да покида споне Русије и Запада. Заправо, супротно истакнутим циљевима западних политичара, санкције које се намећу Русији могле би да потпомогну Путинове планове за ограничавање руске изложености западу. Оне му помажу да национализује своје елите тиме што их терају да затварају своје банковне рачуне у иностранству, и тако што им ограничавају контакте са западним пословним партнерима. Оне би могле, евентуално, да преоријентишу руску трговину ка Кини али ће сасвим сигурно консолидовати анти-западно расположење унутар Русије.
Subota 01.04.2017.21:03
Руски званичници који су намерно прекршили репатријацијске директиве Председника и задржали свој новац у западним банкама га сада враћају назад кући у страху од замрзавања њихових рачуна услед западних санкција. Такође, нимало случајно, пословна грана која је претрпела највећу штету услед разарања у источној Украјини је руска туристичка индустрија. Прошлог лета 30% мање руских туриста је отишло у Европу, у односу на број њих који је тамо путовао 2013. године. Путинов главни циљ је да делегитимише саму идеју међународне безбедности засноване на економској међузависности.
Subota 01.04.2017.21:04
Кажем ја, запад заглупљује, циљ му је : идиоти на власти- свуда. Циљ је и идиотизација широких народних маса, што даје резултате кроз ово у Румунији. Дали они стварно вјерују у ово што чине ? Ако вјерују, ситуација је изузетно алармантна по психолошко здравље и бојим се да ту нема више помоћи. Процес заглупљивања је предалеко отишао и повратка више нема. Шта би, по тој логици, требали чинити по питању окупиране јужне српске покрајине ? Требали би сву своју војску заједно са резервним саставом одма 'послати сјеверно од Ибра и сјутра почети са ослобађањем. Но,... логике нема.

Komentari na ovom sajtu su odgovornost autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Vesti online.

Svi komentari prolaze moderaciju pre nego što će biti objavljeni na sajtu Vesti online.

Redakcija Vesti online zadržava pravo da komentar ne objavi ili objavi i naknadno izbriše, bez obaveze pojašnjenja autoru komentara za razloge neobjavljivanja ili brisanja.

Komentari koji sadrže govor mržnje ili nasilje, pretnje ili vulgarnosti, koji podstiču diskriminaciju na bilo kojoj osnovi i izražavaju netrpeljivost, koji ne odgovaraju temi vesti na koju se komentariše, neće biti objavljeni.

(Komentar mogu da ostave samo prethodno registrovani korisnici Vesti online)*

VAŠ KOMENTAR (max. 1000 karaktera)